Karolina Herbut – Iznad proseka

Ćao drugarice i drugari! I ja sam počastvovana učešćem u ovoj rubrici i neizmerno mi je drago da sa vama danas podelim svoju priču. Ja se zovem Karolina Herbut i nadam se da ćete uživati i da ću vas motivisati na putu ka uspehu.

Na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment sam završila Inženjerski menadžment, usmerenje: Menadžment preduzeća. Pozicija na kojoj se trenutno nalazim je Direktorka internacionalne kompanije Exclusive Change. Ova kompanija, koja pruža finansijske usluge (menjačke poslove, uplate-plaćanje računa, transfere novca kao i druge dodatne usluge kao što je prodaja Eventim karata, dopuna kredita na mobilnim uređajima, omogućava igranje igara na sreću preko Državne lutrije Srbije itd.), u Srbiji trenutno ima 19 poslovnica i 70 zaposlenih. Zaposlena sam u Exclusive Change-u od 2008. godine i sa vlasnicima sam zajedno radila na osnivanju i razvoju kompanije u Srbiji. Već sam te iste godine postala zastupnik kompanije, zatim zamenik direktora, a od 2013. i direktorka.

Ujedno sam i predsednica Udruženja menjača Srbije, od samog osnivanja, od 2013. godine.
U okviru udruženja radim na modernizaciji propisa (zakona, odluka) kroz inicijative ka regulatorima (Narodnoj banci Srbije i Ministarstvu finansija), za poboljšanje privrednog ambijenta.

S obzirom na to da me je IT uvek zanimao, 2013. sam pokrenula sajt www.valuta.rs i Android aplikaciju “Kursna lista i konvertor” da bi zainteresovani mogli da prate kurseve, upoznaju izgled novčanica i sl. Pored osnovnog posla posvećujem se finansijskoj edukaciji, pre svega edukaciji žena. Deo tog projekta je i sajtwww.finansijskisaveti.com.

Godine 2007., kada sam završavala studije, dobila sam posao u jednoj poznatoj švajcarskoj firmi u Novom Sadu. Što se tiče same kompanije i njihovog odnosa prema meni, sve je bilo u najboljem redu, ali uvek sam želela nešto drugo da radim i nisam pronašla sebe u administrativnim poslovima. Moja ljubav je oduvek bila oblast vezana za ljudske resurse. Potom je usledila ponuda da pređem u Beograd i da se bavim HR-om, čemu su se svi protivili iz mog okruženja, jer je to zahtevalo da dam otkaz na poslu u Novom Sadu. Bez obzira na sve, sledila sam svoje snove i prešla za Beograd da se bavim ljudskim resursima. Taj angažman je trajao na kraju samo mesec dana zbog nesporazuma sa vlasnikom, posle čega sam ostala bez posla, u drugom gradu i sa pritiskom okoline. Dok sam tražila posao, bavila sam se novinarstvom, pisala autorske tekstove o ljudskim resursima i smišljala sama svoj budući web sajt. Godinu dana kasnije, 2008. godine, zaposlila sam se u kompaniji gde i sada radim, zahvaljujući tome što sam živela u tom gradu, bila aktivna na društvenim mrežama i tome što govorim više jezika.

Na pitanje šta mi je posebno pomoglo i šta sam naučila na našem departmanu, moj odgovor bi bio – rad u timu i veština prezentovanja! Seminarski radovi koje smo kolege i ja sastavljali grupno, pripremili su me za kasniji timski rad na poslu. Takođe, i prezentacije koje smo držali u okviru predavanja i vežbi, pomogle su mi da ovaj vid demonstracije naučenog prihvatim kao sastavni deo studiranja, a kasnije i profesionalnog angažmana.

Kada sam završila gimnaziju, dosta toga me je zanimalo, a opet ni o čemu nisam imala dovoljno saznanja. Razmišljala sam da li da upišem psihologiju, elektrotehniku/programiranje ili menadžment. Od psihologije sam relativno brzo odustala, te odlučih da moj izbor budu dva smera sa Fakultet tehničkih nauka – Novi Sad: prvi je bio vezan za programiranje i elektrotehniku, a drugi, kao primarna želja, za menadžment.
Kao što ste već pročitali, upisala sam Inženjerski menadžment, jer sam tu „upala“ na budžet. Iako je to bio glavni razlog, već posle prvih par predavanja sam shvatila da je to idealan smer za mene jer sadrži mnogo različitih i interesantnih predmeta. Kasnije sam u par navrata razmišljala da li je to bila dobra odluka i da li sam pogrešila što nisam izabrala neki “konkretan” smer. Sada, 10 godina nakon završetka fakulteta i sa 8 godina rukovodećeg iskustva, vidim da moj posao, menadžment, zapravo obuhvata sve oblasti koje su me ikad zanimale. Te oblasti su psihologija, programiranje (informacione tehnologije), upravljanje i još mnogo toga.

Svaka kompanija je specifična za sebe, tako da se i način rukovođenja razlikuje od kompanije do kompanije. Čak i kad imaš iskustvo, to često nije direktno primenjivo na drugu kompaniju. Mom uspehu su doprineli istrajnost, pozitivan pristup, prihvatanje stalno promenljivog okruženja i želja da se savladaju prepreke, a to su sve stavke našeg izbora.

Prelomna tačka oko mog studiranja je zapravo bio momenat još pre početka studiranja. Taj momenat bio je vezan za strah od studiranja i dilemu da li mogu uspešno da savladam gradivo na srpskom jeziku. Razlog leži u tome što sam osnovnu i srednju školu završila na mađarskom jeziku i tada nisam aktivno koristila srpski jezik. Suočila sam se sa tim strahom i prva godina je bila nešto teža dok se nisam navikla na sve izraze, ali posle sam se uhodala.

Moj savet studentima je da studiraju ono što ih stvarno motiviše, a ne ono što deluje profitabilno. Diploma je samo prvi korak i danas ne može da garantuje zaposlenje, te bolje da izaberete oblast sa kojom biste zaista voleli da se bavite. Ne postoji (ili retko) samo jedno zanimanje za čitav život, te ako ste radoznalog duha, birajte takav fakultet koji vam omogućava da istražujete svoje preferencije još za vreme studiranja.

Vreme je da privedem kraju moju priču i zahvalim se ljudima od kojih sam dobijala najveću podršku. Želim da se zahvalim svojoj porodici, a pre svega majci, na emotivnoj i finansijskoj podršci tokom studiranja. Takođe bih volela da se zahvalim profesorici Ljubici Duđak koja je delom zaslužna što sam se zainteresovala za oblast ljudskih resursa, iz koje sam kasnije pisala i master rad.

Leave a Reply

Be the First to Comment!

avatar
  Subscribe  
Notify of