Poštovane kolege, moje ime je Dejan Bibic. Kao i ostali koji su se pojavili u ovoj rubrici, i ja sam privilegovan, a ovo je moja priča.
Kada sam upisivao fakultet, moj izbor je bio naš Departman jer sam želeo da upišem Menadžment osiguranja. Kada sam završio studije radio sam u osiguravajućoj kući DDOR Novi Sad na poziciji akvizitera osiguranja skoro dve godine, a nakon toga sam se kratko obreo u Direkciji za marketing. Odatle sam prešao u tzv. Centralni prodajni tim, gde sam radio na poziciji “SME specialist”, zadužen za razvoj osiguranja malih i srednjih preduzeća. Na ovoj poziciji sam bio dve godine nakon čega sam se zaposlio na svoje današnje radno mesto. Trenutno sam zaposlen u jednoj od vodećih logističkih firmi u Srbiji, Agent Plus, gde radim na poziciji direktora novosadske filijale, zadužen za region Vojvodine.
Kako me je oblast osiguranja najviše interesovala tokom studentskih dana, najviše sam se angažovao i naučio upravo na predmetima vezanim za isto. Na četvrtoj i petoj godini sam saznao sve tajne osiguranja, a posebno ističem angažovanja u raznim organizovanjima studentskih aktivnosti, kako obrazovnim, tako i onim vezanim za sport i zabavu. Veština organizovanja i rada pod pritiskom je upravo ključna u oblasti menadžmenta, a moj današnji posao zahteva svakodnevnu primenu istih.
Mnogi su doživeli onaj “prelomni trenutak” kada su spoznali šta ih interesuje i koja je sfera njihovog interesovanja, posle čega su nastavili u tom pravcu. Meni se to dogodilo mnogo ranije, pre studija, kada sam se zainteresovao za samo osiguranje kao nauku, ali su mi svakako Fakultet tehničkih nauka – Novi Sad i svi profesori sa našeg Departmana tu istu želju za napredovanjem i učenjem još više “podgrejali”. Takođe, okruženje i društvo na samom fakultetu su dosta uticali na moj razvoj, pogotovo razne studentske aktivnosti koje sam već naveo, a pomogle su mi da se osamostalim i počnem drugačije da percepiram stvari, odnosno da neke stvari naučene na predavanjima počnem da primenjujem u praksi.
Drago mi je što sam bio član Studentskog parlamenta i Studentskog saveza, gde sam bio zadužen za sport, jer se čitav život bavim košarkom i nastupao sam za košarkaški tim FTN-a, sa kojim sam jedne godine osvojio i 1. mesto na jednoj od ‘ijada.
Sve navedeno mi je umnogome pomoglo. Profesori, asistenti, pa i sam dekan su se trudili da nam predavanja i vežbe budu zanimljivi i dosta smo učili na istima, ali svakako da je i taj “zabavni” faktor studiranja uticao na mene, zbog raznoraznih zaduženja i obaveza, ali i kontakata i prijatelja koje čovek stekne za ceo život. Zato bih svakom studentu savetovao da bude deo nekog saveza, unije ili slično, jer se u tim radnim grupama razvija kako profesionalna, tako i socijalna svest.
Moj moto glasi: “Strpljenje i naporan rad su ključ uspeha”. Danas je sve predostupno zbog interneta i društvenih mreža (koji su nam dosta i dali), ali smatram da su upravo zbog toga mladi nestrpljivi i sve žele “preko noći”, jer kod drugoga vide nešto drugačije, a to se uglavnom na kraju ispostavi kao pogrešno.
Za sam kraj želeo bih se zahvaliti profesorima Veselinu Avdaloviću, Đorđu Ćosiću, asistentu Dejanu Botiću i još mnogim drugima, da ne nabrajam sve, ali posebnu zahvalnost mislim da svi dugujemo bivšem dekanu prof dr. Iliji Ćosiću, koji je na jedan nestvaran i skroman način vodio FTN dugi niz godina. Svakako, kao što sam rekao, ne bih verovatno ništa izdržao da nije bilo društva koji su uvek bili tu i za naporno učenje i za zabavu.
