Dobar dan, drage kolege! Ja se zovem Zivko Markovic, a ovo je mojih pet minuta u rubrici #iznad_proseka.
Za razliku od većine kolega, ja sam sa razlogom upisao naš fakultet, a i samo usmerenje je odabrano sa razlogom – Preduzetni menadžment. Naime, ja sam sada druga generacija (zajedno sa mojom sestrom), koja vodi naše porodično preduzeće, osnovano od strane naših roditelja davne 1991. godine.
Od malih nogu sam posmatrao kako posao raste, kako se širi, tako da je prosto bilo neminovno da ću želeti da se oprobam u tom poslu. Već u srednjoj školi sam bio svestan (a prirodno sam ambiciozan), da će se naš posao širiti, te da će se u jednom trenutku desiti da znanje samog posla (automobilska industrija) bude nedovoljno da bi se efikasno upravljalo našom firmom. Logično je bilo da se usmerim na neki fakultet gde ću steći osnovna znanja u vezi vođenja posla.
Naša porodična firma se zove TRIO Motors d.o.o. (Trio Motors i Trio Servis, http://www.triomotors.rs/), radimo u automobilskom sektoru, a trenutno imamo tri segmenta firme koji se dopunjuju: prodaja delova za sva japanska i korejska vozila, zatim servis automobila i na kraju, zastupništvo japanske fabrike komercijalnih vozila ISUZU (www.isuzu.co.rs).
Moja sestra i ja smo ušli u posao 2007. godine uz tutorstvo naših roditelja, da bismo 2012. godine konačno isti samostalno preuzeli, nakon što su se naši roditelji povukli u penziju.
Od početnih koraka, došli smo do situacije da sada poslujemo na 2 lokacije, da zapošljavamo 20-oro ljudi, te da smo prošle godine imali promet od 1.500.000 evra.
Ono što tek sada vidim, sa ove distance, jeste da na fakultetu učite osnovu, tj. pravite sebi bazu znanja koju ćete vremenom usavršavati. Ali, suština je da odaberete posao koji volite, da se konstantno u njemu usavršavate te da shvatite da nikad niste sve naučili, već da uvek postoji nešto što još ne znate. Isto tako, potrebno je da nađete svoju tržišnu nišu i da je specijalizirate, da biste se po tome izdvojili i bili prepoznati. Upravo, takav način razmišljanja, svestranost i popularni multitasking, to je ono što sam stekao na fakultetu, jer se tamo upravo prepliće industrija i menadžment, ljudski resursi, proizvodni i upravljački propisi. Fakultet daje jednu širinu pogleda, vežba vaš način razmišljanja koji vam ne dozvoljava da stojite u mestu, već da stalno gledate napred.
Dosta predmeta koje sam učio se sada pokazuju u praksi. U jednom momentu sam imao određene dileme u vezi svog poslovanja, a onda sam se setio Adižesa i shvatio da to što se meni dešava je nešto što je davno uočeno. Tada sam seo i ponovio gradivo sa fakulteta, te onda shvatio da je moja firma u tom momentu bila u „Go-Go“ fazi.
Ono što je isto jako bitno napomenuti jeste to da sam upoznao puno ljudi, kvalitetnih pre svega. Što je veće bogatsvo vaših kontakata, to ćete biti uspešniji. U slučaju da ja nešto ne znam, imam nekoga ko zna, a već dosta mojih kolega sa generacije je došlo do nekih pozicija gde možemo da uspešno sarađujemo.
Što je najvažnije, moja supruga je koleginica sa fakulteta, sa istog smera. Mislim da su prve varnice planule negde na vežbama u trećoj godini, da bi dobile svoju potvrdu na apsolventskoj ekskurziji 2009. godine. 
Jedna od najboljih stvari u toku studiranja, bilo je pripadništvo ESTIEM Local Group Novi Sad, našoj organizaciji. Ja sam tu priliku iskoristio u potpunosti, tako da sam proputovao po Evropu, upoznao puno ljudi sa kojima sam i danas u kontaktu, a pre svega video kako se to radi van granica naše zemlje, od posla do studiranja. Toplo preporučujem svima da se učlane jer je sjajna organizacija.
Ono što bih ja poručio studentima je sledeće: Završili ste faks? Bravo. Ajmo sada dalje na učenje! Što više znanja kolektujete, bićete vredniji na tržištu rada, bićete nezamenljiviji u svojoj firmi i vi ćete kreirati uslove. Do toga je dalek put, ne može preko noći, ali bitno je da se hoće i želi.
Radite posao koji volite, to je suština svega.
