Pozdrav drage kolege, budući nosioci promena!
Pre svega,
Moje ime je Nevena Jovanović i završila sam osnovne i master studije na usmerenju Ljudski resursi na Departmanu za indrustrijsko inženjerstvo i menadžment.
Par meseci nakon završenih studija, zaposlila sam se u najvećoj proceniteljskoj kući „Data Investment“, koja se pored raznih delatnosti, bavi procenom vrednosti pokretne i nepokretne imovine.
Kao master inženjer ljudskih resursa, naravno da sam posao tražila u struci ali, kako to uvek biva, ne znaš šta sve možes dok ti se ne pruži prilika i dok ne odlučiš da probaš i tako već godinu dana radim u ovoj kompaniji na mestu asistenta Izvršnog saradnika, što mogu reći nije baš moja struka.
Volim kad mi postave pitanje- Opiši svoj posao, jer prosto opis onoga što ja radim nema početka ni kraja. 🙂 Obavljam administrativne poslovne, poslove iz marketing branše, HR poslove i ono što mi je najvažnije, imam prostora da učim i napredujem u nečemu što je potpuno novo za mene- a to je procenjivanje vrednosti nepokretnosti. Kao što vidite posao koji obavljam u Data Investment-u nije ograničen i usko vezan za moj završeni smer na fakultetu i ovde dolazimo do ključne stvari-a to je svrha studiranja.
Što se mene tiče ovo je dokaz da Fakultet Tehničkih nauka ne pruža samo znanje koje treba iskoristiti i usmeriti na buduće poslovne zahvate već i veštine potrebne za pronalazak svoje svrhe i svog mesta u nekoj kompaniji. FTN je lično meni pružio mogućnost da uklopim postojeće, usvojeno znanje i da skoristim svaku mogućnost koja mi se pruži bez straha da neću uspeti. Dakle- svesnost neograničenosti i snalažljivosti.
Ako mene pitate, to je ta prelomna tačka uspeha.
Bila sam član ESTIEM organizacije na fakultetu, doduše ne baš aktivan za čime mogu reći da danas žalim, jer tek sad uviđam njene prednosti, koje tada, kao student prve godine, nisam uvidela, stoga svima preporučujem da ako već nisu učlanjeni, da se učlane i stvarno tome posvete jer će kad tad shvatiti da je to bila prava odluka.
Drago mi je da sam dobila ovu priliku da prenesem kolegama svoje iskustvo i delić moje priče posle završetka studiranja i najvažnije priliku da se zahvalim divnim, ali pre svega, iskrenim i na mene najviše uticajnim profesorima a to su Leposava Grubić Nešić i Ljubica Duđak. Smatram da su one najviše uticale na sve ovo gore navedeno i uvek su smatrale da mogu više, mogu bolje i da talente koje posedujem treba da razvijam i da ne postoje izrazi poput „Nemam vremena, nisam baš spremna, može li sledeći put“ i drugi izgovori za “ hvatanje krivina“. Već je svima dobro poznata izreka- „Život nikog ne čeka“, a tako ni prilika zato verujte da nikad nećete biti spremniji i da možda neće biti sledećeg puta.
Vodite se time, nemojte sutra ako možete danas, nemojte sledeći ispitni rok ako ste već uložili i malo truda u spremanje za ispit i nemojte čekati da se nešto desi, budite vi ta promena i ta odlična stvar koja će se pre svega VAMA desiti.
