Ćao!
Mi smo studenti koje ćeš verovatno nekada sresti na hodnicima ITC-a* dok čekaš predavanje ili kolokvijum, ako odlučiš da sa nama pišeš stranice jedne od novijih knjiga fakulteta – knjigu smera Inženjerstvo informacionih sistema.
Nećemo pokušati da te oslobodimo straha, prirodno je da se plašiš, pre bismo voleli da ti otklonimo sumnje i pomognemo da doneseš svoj izbor. Reći ćemo ti ono što bismo voleli da su nama rekli kad smo upisivali fakultet. O onome što ćeš učiti možeš da čuješ svugde, a mi hoćemo da ti pokažemo šta je produkt našeg znanja stečenog na ovom studijskom programu.
Počnimo!
Naš običan dan na fakultetu izgleda ovako: žurimo na vežbe gde iz nas izvlače najluđe ideje, gde vodimo debate, zastajemo na hodnicima fakulteta sa laptopovima u krilu i jedni drugima nalazimo greške u kodu, objašnjavamo zadatke i komentarišemo kako stvarno ne znamo kome ovo treba u životu.
Uveče legnemo iscrpljeni sa mišlju kako ni danas nismo ništa uradili, a zapravo jesmo mnogo toga. Kako semestar odmiče, ulećemo u vrtlog gde svako jutro ustajemo sa hiljadu informacija i obaveza u glavama, a čeka nas još novih hiljadu za taj dan. Znamo da ti ovo zvuči kao film, ali ni mi nismo svesni toga dok se ne osvrnemo na to koliko smo postigli i koliko se zapravo kockice slažu kad mislimo da se razdvajaju.
Na fakultetu smo poznati jer nijedno takmičenje ne propuštamo, o svemu imamo svest i “u sve se mešamo”. Nema aktivnosti na fakultetu da se neko sa IIS-a nije “umešao”, a kada ni sami ne znamo u šta smo se uvalili, – pojave se neke genijalne ideje i tad, ono famozno stvarno ne znamo kome ovo treba u životu ipak nađe svrhu, a znaš već gde smo to naučili, i od koga.
I nikad nismo sami. Kada su nam prvog dana rekli kako smo na IIS-u ovde svi jedna velika porodica, priznaćemo, osudili smo na patetiku. Ali, od svakog “cimaj mene šta god ti treba” smo uvek dobili odgovor, pomoć i reč smiraja “ma proći će i to”, i shvatićeš koliko smo zaista posebna zajednica i mala akademska porodica.
Pored svih aktivnosti u koje se uključujemo, na našem smeru se rađaju nove ideje koje dočekaju mentorska podrška utemeljena na deljenju znanja i iskustva, i iskrenih, prijateljskih saveta.
Naše starije kolege su otišle korak dalje, i stvorili su nešto što bismo mi voleli itekako da smo čuli pre fakulteta – prvu studentsku IT konferenciju. Sad ti je već jasno koliko god da smo pretrpani znanjem i obavezama – nama nikad dosta! Način i mesto gde možeš da upotrebiš svoje znanje nema granice, a svaka ideja donosi nešto novo i podstiče druge da pronađu svoj put. Ako nam znanje i iskustvo od samih početaka koriste da stvaramo sjajne stvari, šta nas tek čeka nakon osam odslušanih semestara?
Realnost jeste da smo često premoreni i nervozni, mislimo kako ništa ne stižemo i kako sve ovo nema svrhu. Studentske muke su univerzalne, a one muke koje donosi prefiks IT u indeksu, zaista jesu najslađe – stičemo akademsko vaspitanje i svest o težini titule koju inženjer nosi, veštine upravljanja, kao i stručno znanje koje se u industriji ceni i prepoznaje.
Naš put do diplome inženjera je mnogo više nego inženjerski, složićeš se, i možda ne zamišljaš ovako fakultetske dane. Kad se sve sabere, oduzme i izvaga, ovo smo zaista mi. Programeri, menadžeri, inovatori, takmičari; i svaki lik u ovoj knjizi može da donese novu ulogu.
Ako smo nakon ovoga uspeli bar jednu tvoju sumnju da razrešimo – naš zadatak je uspeo. I da odlučiš da započneš poglavlje u knjizi smera IIS, drago nam je da smo pomogli pri tvom usmerenju, a za slučaj da smatraš da ovo ipak nije za tebe – jedna sumnja manje u tvojoj glavi!
Rezime naše knjige upravo završavaš čitanjem, a mi ćemo biti optimistični i reći – vidimo se jednom u ITC-u!
Console.WriteLine(“Welcome to IIS…”);
