Prošlo je 4 godine studiranja, ispiti su završeni, ostala je odbrana diplomskog… Šta dalje, pitam se? Svesna sam da ne mogu, niti želim, da sedim skrštenih ruku i čekam da mi posao padne s neba. Dovršavam diplomski rad i usput razmišljam o svom sledećem koraku. Moja mnogobrojna razmišljanja prekida NIS-ov oglas za praksu: „Letnja praksa u trajanju od 3 meseca“, ali onda je usledilo ponovno razmiljanje… Vredi li žrtvovati leto? Šta ako ne budem izabrana? Šta ako moja očekivanja ne budu ispunjena? Mač s dve oštrice, rekla bih. Odlučujem , žrtvovaću leto, ali ću naučiti mnogo toga i otvoriti sebi vrata za ulazak u „svet odraslih“ – poslovni svet.
Konkurisala sam i vrlo brzo je usledio poziv na intervju. S obzirom na to da sam se usmerila na ljudske resurse, bila sam spremna na razna pitanja regrutera. Prvi intervju je prošao odlično, ali nakon toga sledi intervju s direktoricom sektora. Sama zgrada NIS-a je velika, a kad u njoj vidite mnoštvo ljudi koji čekaju na intervju za istu poziciju za koju ste i vi konkurisali, trema automatski raste, konkurencija je velika, ali i dalje vera u sebe i vaši kvaliteti su ono što treba da bude ispred svega. Prošla su oba intervjua i nakon nedelju dana iščekivanja javljeno mi je da sam dobila praksu. Ushićenje i sreća su, naravno, postojali, međutim, kako sam osoba koja smatra da uvek može bolje, odmah sam sebi postavila sledeći cilj: „Pokaži šta znaš i zaposli se“!
Sam početak prakse je bio izuzetno konfuzan za mene. Prvi dan je organizovana dobrodošlica, međutim već sledećeg dana smo svi raspoređeni na svoje pozicije i upoznavanje sa samim NIS-om i radom u njemu je započeto. Konstantan protok informacija za 10-11 hiljada ljudi, mnoštvo ljudi, imena, pozicija. Postajala sam sve zbunjenija i zbunjenija. Međutim, nakon prve nedelje informacije su se rasporedile i počela sam da shvatam kako sektor funkcioniše, ko je zadužen za koji deo, počela sam i sama da radim uz pomoć zaposlenih, koji su, i pored velikog obima svog posla, imali vremena za nas. Celokupna administracija NIS-a je prolazila i kroz naše ruke, uvideli smo koliko SAP olakšava rad, naročito u ovako velikom sistemu, ali i koliko jedna najmanja greška može sa sobom da povuče velike posledice i, samim tim, uvideli odgovornost zaposlenih u Personalnoj administraciji u okviru HR sektora.
Prošle su dve nedelje i moj tadašnji cilj je ostvaren – ponuđen mi je posao specijaliste za personalnu administraciju i nakon samo mesec dana prakse počela sam da radim i shvatila da se u stvari sve može, samo je potrebna da postoji volja, trud, ali pre svega, vera u sebe!
Sreća je ono što je mene poslužilo, ali verujem da svako svojim trudom i zalaganjem može da ostvari svoje ciljeve, a sreća je tu da pripomogne pri njihovom ostvarenju. Za mene je ovo, pre svega, jedno veliko iskustvo, koje me podstiče da iz dana u dan razvijam svoja znanja i veštine, ali i da razvijam sebe kao ličnost i uviđam svakodnevni napredak, a rezultati su upravo ono što me pokreće.
