Drage kolege i koleginice,
Zovem se Dragana Bajić i dolazim iz Zrenjanina, gde trenutno živim i radim. Ove godine (2017.) završila sam Inženjerski menadžment na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, usmerenje Menadžment kvaliteta i logistike. Trenutno sam zaposlena u kompaniji „Dijamant“ AD, na poziciji asistenta generalnog direktora.
FTN nije bio moj prvi izbor. Nakon završene gimnazije, upisala sam Međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Vrlo brzo po početku studija razbolela sam se i bila sam primorana da privremeno stanem sa studijama, dok se ne oporavim. Sve je to trajalo oko godinu dana, tako da sam imala vremena na pretek da revidiram svoju odluku da se bavim politikologijom. Iako mi se to pauziranje tada činilo kao najgora stvar koja je mogla da mi se desi, zapravo je bila najbolja. To vam je ona čuvena „Ko zna zašto je to dobro“… I bilo je dobro, shvatila sam da sve više naginjem ka biznisu i tim sam putem i krenula.
Ispostavilo se da je Inženjerski menadžment bio pun pogodak. To su studije koje vam daju vrlo široku osnovu, makar u smislu uvida u gotovo sva polja menadžmenta. Takođe, uz sjajan nastavni tim na Departmanu i gradivo koje prati savremene trendove poslovanja u svetu, na studentima je samo da iskoriste priliku i nauče što više.
Često me ljudi pitaju koji je to bio prelomni trenutak, na kojoj godini studija sam počela da radim na svojoj karijeri i sl. Teško je to odrediti u mom slučaju. Još na početku srednje škole bila sam aktivna i van nastave. Isprva je to bilo organizovanje humanitarnih akcija, držanje dopunske nastave Romima u osnovnim školama, volontiranje na pedijatriji vikendom kada vaspitačice nisu radile itd. Posle je to preraslo u nešto ozbiljnije, priključila sam se nevladinim organizacijama koje su se bavile omladinskim aktivizmom i ljudskim pravima, počela sam i sama da pišem projekte i upravljam njima. Prisustvovala sam brojnim seminarima i konferencijama, što kao učesnica, što kao organizatorka ili gostujuća predavačica. Zahvaljujući tome sam tokom srednje škole proputovala pola Evrope i upoznala mnoštvo sjajnih ljudi od kojih sam svašta naučila.
Pošto je Inženjerski menadžment takav da studentima ostavlja dovoljno vremena da se bave i vannastavnim aktivnostima, na studijama sam se više okrenula praksama i stručnim usavršavanjima. Radila sam tri meseca praksu u marketingu u OTP banci u Novom Sadu, prošla tromesečnu obuku za digitalni marketing, provela dva leta u Americi na Work and Travel programu, učestvovala na raznim takmičenjima u rešavanju studija slučaja itd.
Na početku četvrte godine studija dobila sam ponudu za posao u kompaniji „Dijamant“ AD iz Zrenjanina, gde sam do diplomiranja radila na poziciji asistenta brend menadžera. Nakon devet meseci velikog truda da uz posao diplomiram „na vreme“, a da ne trpi ni posao ni studije, diplomirala sam u oktobru i već prvog novembra sam postavljena za asistenta generalnog direktora kompanije „Dijamant“. Master planiram da upišem za nekoliko godina, kada već steknem dovoljno iskustva u praksi da mogu da odredim šta će mi od formalnog obrazovanja biti potrebno za dalji razvoj. A ko zna, možda padne i neki MBA u inostranstvu. 🙂
Moj savet sadašnjim i budućim kolegama i koleginicama jeste da fakultet ne shvate kao dosadnu obavezu, već kao instituciju koja je njima na usluzi i koja će im pomoći da rade na sebi i da sebi obezbede svetlu budućnost. 🙂
Kao što kaže Latinka Perović – „Da vam skakavci ne pojedu nijedan dan života“ – usudite se, pitajte, pokušajte, izađite iz okvira, sav trud se kad – tad isplati. 🙂
