Ćao svima, moje ime je Milorad, imam 25 godina i nekada sam bio student na smeru Inženjerski menadžment. Tu sam završio i osnovne i master studije, na usmerenju Menadžment ljudskih resursa. Trenutno radim u kompaniji Robert Bosch, u odeljenju ljudskih resursa, na poziciji Saradnika za obuke i razvoj zaposlenih.
Fakultet sam upisao još 2011. godine, a razlog zašto sam se opredelio za ovaj smer je taj jer sam oduvek voleo da se bavim organizacijom u svakom pogledu (ličnom, događaja, organizovanjem ljudi itd.)
Upisavši fakultet, na početku ga nisam shvatao toliko ozbiljno, više mi je bilo do druženja, nego do učenja i bilo mi je bitno samo da položim predmet, nebitno sa kojom ocenom.
Sigurno se pitate šta me je nateralo da se promenim? U nekom trenutku, tokom druge godine, par mojih dobrih drugara se učlanilo u studentsku organizaciju ESTIEM, gde su pored rada na sebi, upoznavali ljude iz čitave Evrope, izlazili, provodili se, družili se… sve ono što je meni u tom trenutku bilo u fokusu. Upravo iz tog razloga sam odlučio da im se pridružim.
Međutim, to je bilo mnogo više od pukog druženja i provoda. Tu sam upoznao mlade ljude, koji su željni da rade na sebi, da uče, da šire znanje, pomažu drugima i doprinesu zajednici, ali i na taj način steknu neko iskustvo kroz organizovanje raznoraznih događaja, vođenje projekata i sl. Mene je uhvatila euforija za time i od tog trenutka moj pogled na studije, ali i na život generalno, se skroz promenio.
Od tog trenutka, u okviru ESTIEM-a sam učestvovao u organizaciji mnogih događaja, bio vođa jednog velikog projekta, bio vođa komiteta za ljudske resurse, upoznao mnogo ljudi. S obzirom da je sve to bilo usko povezano sa onim što sam studirao, imao sam priliku da sve što naučim, primenim u praksi i tada sam shvatio da sve to radim sa strašću i da nisam pogrešio kada sam upisao to što jesam. To me je nateralo samo dalje da se razvijam, pa sam tako volonitrao u nekim organizacijama, vodio različite akcije, učestvovao na takmičenju rešavanja studije slučaja, posećivao raznorazne seminare i radionice, bio na prvoj praksi u jednoj velikoj kompaniji i kroz sve to sam stekao mnogo iskustva, što se kasnije ispostavilo kao veoma značajno.
Takođe, tokom studija, na našem departmanu je organizovano dosta korisnih radionica i gostujućih predavanja gde se uvek moglo naučiti nešto novo. Profesori su nam dali slobodu da iniciramo stvari, pa smo se moje kolege i ja uvek trudili da u okviru predmeta koje smo pohađali, radimo i na praktičnim primerima iz te oblasti.
Pored svega ovoga, nisam zapostavljao privatan život i ono što je veoma bitno jeste da se napravi balans između rada i privatnog života. Naravno, uvek moraju da postoje odricanja kako bismo bili uspešni u onome što radimo kao i doza sreće i da vam se poklope neke kockice, a to se baš meni i desilo. U trenutku kada sam počinjao da radim na sebi, upoznao sam svoju sadašnju devojku Radu, koja je uvek u mom životu održavala taj balans i bila mi podrška i ona je jednim delom zaslužna za ovo gde sam sada.
Sve što sam tokom studija radio, ne samo da mi je omogućilo da imam dosta stavki u svom CV-u, već i da imam konkretno iskustvo u praksi. Upravo to je ono što me je i preporučilo da dobijem praksu u Boschu, a kasnije svojim radom i da zaslužim ugovor. I eto, tamo sam sada skoro već 11 meseci. Oduvek mi je bila želja da radim u odeljenju ljudskih resursa u jednoj velikoj stranoj korporaciji i da se bavim obučavanjem drugih i može se reći da sam ja svoj prvi cilj ostvario.
Gledajući unazad i sve ono što sam prošao do sada, želeo bih da vam kažem da je jako bitno da verujete u svoje snove. Da biste u životu ostvarili ono što želite, morate se sami boriti za to, jer vas niko neće vući za rukav, bitno je samo da imate cilj kojem težite i sve je moguće. Mislite da bi Stivie Jobs ostvario ono što jeste da nije verovao da je to i moguće?
Znajte da nije ni malo lako doći do onoga što želite, otpor sredine će uvek postojati, ali vi ste ti koji trebaju da istraju u ostvarenju svog cilja. Ne slušajte druge kada kažu da trebate da bežite odavde jer to nije tačno. Evo, oko mene većina ljudi radi u struci u dobrim kompanijama i zadovoljni su što su ostali. Kao neko iz struke koja se baš bavi zapošljavanjem, mogu vam reći da posla ima, ali niko vam ga neće servirati na tacni, morate sami da ga zaslužite. Položeni ispiti nisu nešto što vas isključivo preporučuje za posao ili praksu u nekoj kompaniji, ne, nego iskustvo koje posedujete u tom trenutku. A, ako negde možede da ga steknete, to je onda na našem departmanu, kako na samim predmetima, tako i kroz rad studentskih organizacija, seminara i radionica koje organizuje departman. Verujte mi, bio sam i u Americi na Work and travel programu i to jeste jedno od najlepših i najvrednijih iskustava u mom životu, ali vredimo mi mnogo vise od dishwashera i housekeepera.
Za kraj, recept za uspeh postoji, a to je samo vera, vera u sebe i ono šta želimo da budemo i šta želimo da ostvarimo, bez obzira koliko nam je teško i na kakve prepreke nailazimo. Vera je ono što nas sve drži u životu. Ukoliko nekome bude potreban neki savet, pomoć oko nečega, neka bude slobodan da me kontaktira. Želim vam svima mnogo uspeha. J
