Ćao drugari, drago mi je da ću vam se i ja predstaviti! Moje ime je Tamara Basic i ja sam još jedan ponosan student našeg Departmana. Studirala sam Inženjerski menadžment i nakon treće godine na IIM-u, u momentu kada smo trebali da se opredelimo za usmerenje, otvorilo se novo – Upravljanje ljudskim resursima, što mi je „došlo“ kao poručeno, a tajming nije mogao biti bolji jer sam se još ranije zainteresovala za ovu oblast.
Moje trenutno, a i prvo zaposlenje, jeste ERSTE Banka. Tu sam počela da radim pre 7 godina, u HR službi i trenutno sam na poziciji Compensation & benefits expert.
Na našem Departmanu sam naučila stvarno mnogo toga što mi je pomoglo u poslu. Nekako studije delim na pre i posle usmerenja. Te prve tri godine naučila sam mnogo o organizaciji, funkcionisanju velikih sistema, menadžmentu kao takvom, finansijama itd. Nakon usmerenja smo se bavili mnogo detaljnije najvitalnijom i najvažnijom karikom svakog preduzeća, a to su svakako zaposleni.
Tokom tih prvih godina, dok smo učili neke opšte stvari, bila sam zadovoljna ali moram priznati da nisam bila neko koga biste nazvali ozbiljnim i posvećenim studentom. Nekako mi je falio fokus, ali i vizija gde/šta/kako dalje. Kada sam počela više da se bavim glavnom sferom mog interesovanja (HR menadžment) nekako su počele kockice da se sklapaju. Počela sam da se interesujem, istražujem i čitam literaturu i van onog što su bili propisali profesori i asistenti. Ubrzo smo oformili i tim koji je rešavao razne case study-e na temu HR-a i komunikacija, učestvovali smo na takmičenjima, dobili i određena priznanja i nagrade i tada sam bila sigurna da je to pravi način da gradim svoje znanje i buduću karijeru. Uporedo sam započela prvo praksu, a posle i druge vidove angažovanja u Službi ljudskih resursa Erste Banke, da bi se nedugo posle završetka studija tamo i zaposlila.
Mislim da je prelomna tačka tokom mojih studija bila upravo ta – da odaberem čime zaista želim da se bavim, u kom pravcu da se usavršavam i da radim sve što je u mojoj moći da prikupljam znanja i „brusim“ svoje veštine. To je upravo i moj savet studentima.
Generalno, moj moto je Carpe Diem (iskoristi dan), i trudim se da ga svakodnevno primenjujem u svim sferama života.
Ovu priliku bih iskoristila da se zahvalim prof. Leposavi Grubić Nešić i Jeleni (Pavlović) Nikolić, koje su u velikoj meri uticale da se zainteresujem i zavolim struku kojom se bavim
