Pozdrav svima, moje ime je Tanja Kvrgić i završila sam osnovne i master studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na smeru Inženjerski menadžment, odsek za ljudske resurse.
Od maja 2017. godine držim poziciju menadžera prodaje u jednoj španskoj firmi koja se bavi proizvodnjom i prodajom elektro-stimulativnih uređaja, tako da živim na relaciji Španija-Srbija poslednjih godinu dana. Pretežno sam zadužena za USA tržište, tržište Finske i Poljske. Pored toga, takođe freelance-ujem i radim za jednu UK kompaniju – tu se bavim regrutacijom I selekcijom kandidata u uslužnom sektoru širom Ujedinjenog Kraljevstva.
Znanja stečena na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment umnogome su mi pomogla u poslu kojim se trenutno bavim. Mislim da je način razmišljanja koji se oblikuje tokom tih pet godina presudan. Imala sam priliku da slušam veoma širok dijapazon predmeta koji su mi pomogli da danas u praksi priđem izazovima i problemima sa kojima se de facto svakodnevno susrećem na pravi način. Iako su to za mene nove situacije sa kojima se pre nisam susretala, ta “logika razmišljanja” koju smo zapravo vrlo neprimetno usvajali tokom godina, mi pomaže da sagledam situacije iz različitih uglova i potom što pametnije njih i prevaziđem. Ne možemo uvek i sve znati, ali uz dobro – zdravorazumsko razmišljanje, nijedna situacija nije neprevaziva.
Ono što je nužno u toku studiranja jeste aktivizam i radoznalost. Pitati, tražiti, čitati i konstantno istraživati sve oko nas, ali i nas same. Oduvek sam radila na sebi, posećivala radionice, predavanja, učestvovala na projektima, pratila online kurseve.
Tokom studentskih dana sam bila član NGO “Fokus”, komunikacionog tima IIM departmana i deo “Estiem”-a. Takođe, bila sam deo debatnog tima, bavila sam se organizacijom događaja, vođem projekata, učestvovala na takmičenjima u rešavanju studije slučaja.
Sve te situacije su bile bitne za sticanje dodatnih veština, a takođe dobar momenat za praktičnu primenu znanja koja smo na fakultetu sticali. S obzirom na to da je naš budući posao značajno povezan sa ljudima, sticanje takozvanih mekih veština se zaista kroz praksu i iskustvo najbolje stiču, kao i konstantnim suočavanjem sa nečim novim i nepoznatim. Važno je da raspolažemo veštinama i znanjima kako bismo prevazišli različite situacije, ali velikim delom naš budući uspeh zavisi od toga kako postupamo sa ljudima i koliko uspeha imamo u našoj svakodnevnoj komunikaciji sa onima koji nas okružuju. Što se pre naučimo tome, to će nam buduće situacije ići lakše.
Ono što bih poručila studentima je da traže nove izazove, svuda i uvek. Preispitujte sebe i učite o sebi, šta vas pokreće, šta vas gura i izvlači iz kreveta svako jutro. Strast i ljubav su neophodni za uspeh jer kad nešto volite i silno želite, naći ćete put do toga, pa makar morali planine da pomerite, a tokom tog putovanja ćete pokupiti veštinu ili dve J. Upornost i pametan rad uvek dođu na naplatu.
Za kraj, posebno bih se zahvalila Leposavi Grubić-Nešić, profesorici za primer, čija odlučnost, stručnost i mudrost trebaju da budu uzor svima
