Poštovane koleginice i kolege, sa velikim zadovoljstvom ću iskoristiti priliku da vam se predstavim. Moje ime je Dejan Matić, dolazim iz Novog Sada i trenutno sam na privremenom radu u Beogradu. Uz moju životnu priču može se vezati moto „jednom FTN – uvek FTN“, a evo kako ta priča glasi:
Po završetku Jovine gimnazije u Novom Sadu upisao sam Fakultet tehničkih nauka – Novi Sad,elektrotehnički odsek. Međutim, krizne devedesete, moja nezainteresovanost za studijski program i velika ljubav prema muzici odvukle su me u drugom smeru, te sam napustio studije na III godini. Desetak godina kasnije, zainteresovao sam se za studijski program Menadžment u medijima na Fakultetu za menadžment i čvrsto sam odlučio da učinim nešto. Četvorogodišnji program savladao sam za dve školske godine sa prosečnom ocenom 9,92 uz posao koji sam obavljao uglavnom vikendima noću, tako da mi je ostajalo dovoljno vremena za redovno pohađanje predavanja i učenje. Na četvrtoj godini studija osvojio me je predmet Upravljanje ljudskim resursima, posebno predavanja prof. Leposave Grubić-Nešić, na čiji predlog sam 2008. godine upisao master studije na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment. Nakon godinu dana, uz rad sam završio master studije sa prosečnom ocenom 10,00 i postao ponosni vlasnik diplome FTN-a.
Na nagovor koleginice Gordane Abramović, prijavili smo se na konkurs za doktorske studije na DIIM FTN, kao studenti generacije. Odbijeni smo bez valjanog objašnjenja. Koleginicu je put odveo u Sloveniju, a odatle u Oslo, kao Erazmus Mundus stipendistu. Meni je preostalo da budem uporan i ponovo konkurišem naredne godine. Primljen sam kao prvi na listi. Uz nesebičnu pomoć i podršku mentorke prof. Leposave Grubić-Nešić, prof. Danijele Lalić i tadašnjeg dekana prof. Ilije Ćosića, uz rad sam završio doktorske studije sa prosečnom ocenom 10,00 i u septembru 2014. godine odbranio doktorsku disertaciju.
U januaru 2015. godine zaposlio sam se na FTN-u na godinu dana kao rukovodilac projekta pod pokroviteljstvom tadašnjeg Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. Po završetku projekta, želeo sam da ostanem na fakultetu kao nastavnik ali kako nije bilo otvorenih konkursa, u januaru 2016. godine zaposlio sam se u beogradskom Centru sa podršku američke NCR korporacije na projektu iz oblasti industrijskog inženjerstva i menadžmenta, u okviru kojeg se bavimo unapređenjem procesa rada, optimizacijom, automatizacijom, deljenjem znanja i unapređenjem performansi zaposlenih.
Velika želja mi je da se jednog dana vratim na FTN kao nastavnik i time ostvarim u potpunosti životni moto „jednom FTN – uvek FTN“. Vama drage kolege iz ličnog iskustva mogu poručiti da nikad nije kasno da uradite nešto od svojih života, da nikad ne odustajete i budete uporni čak iako vam se čini da su vam sve lađe potonule, kao i da za sve u životu možete imati dovoljno vremena ako istim dobro upravljate. Želim vam uspeh! 
