Pozdrav trenutne i buduće kolege. Moje ime je Aleksandra Žugić i drago mi je što mogu da za 5 minuta slave podelim iskustva i mogućnosti koje sam stekla tokom i nakon studija Inženjerskog menadžmenta, na usmerenju Projektni menadžment.
Nakon bitke zvane „šta sad upisati“, Fakultet tehničkih nauka – Novi Sad je dobio trku i vrata su se otvorila za novo pitanje – hoću li se snaći? Prvu godinu studija sam provela učeći pravila igre, ubrzo shvativši važnost primene naučene teorije u praksi. Priključila sam se studentskoj organizaciji ESTIEM Local Group Novi Sad u kojoj sam radila na sebi i svojim kompetencijama, sklapala prijateljstva, bila deo tima i vodila tim, te bih svima preporučila da se uključe u rad iste. Kako nikada nisam imala mira i nisam znala dugo samo da sedim i ništa ne radim, „letnji raspust“ bih provodila radno u manjim lokalnim kompanijama, potom tragajući za nirvana momentima.
Nakon treće godine uspešno sam prošla selekciju u kompaniji NIS i imala priliku da radim stručnu praksu u sektoru nabavke, što je za mene bilo izvanredno iskustvo. Izazovi, nova praktična iskustva, snalaženje, tim sa sjajnim entuzijazmom, puno smeha i puno posla. Tek onda sam uvidela pravu širinu inženjerske oblasti i verujte mi – nije naivna.
U vreme kada sam završavala osnovne studije bila sam vođena stavom da ću ili pronaći posao, ili upisati master studije. Međutim, kako obično biva sa planiranjem, dan nakon upisa master studija pronašla sam posao u jednoj francuskoj kompaniji u oblasti marketinga. Angažovanje nije potrajalo jer sam tada više bila čovek od realizacije nego strateg, pa sam priliku pronašla na drugoj strani, zapravo drugom gradu.
Drago mi je što sam bila deo prve saradnje FTN-a i kompanije Norma Group (Subotica), zahvaljujući kojoj sam stekla prvo pravo iskustvo u oblasti projektnog menadžmenta i to u automobilskoj industriji. U navedenoj organizaciji sam, na praktičnim primerima, spoznala značenja onih 70% planiranja, primene ISO standarda, logističkih izazova, lean alata, sve sa ciljem isporuke prema specifikaciji na vreme. Dok dživdžani zbore „što to učiš kao da ćeš koristiti negde“, verujte da ovde su sve te priče pale u vodu, jer ja sam pronašla sve o ćemu smo učili.
Trenutno sam deo kompanije Delphi Packard, koja posluje takođe u automobilskoj industriji, međutim na strani sistema menadžmenta kvalitetom (implementacija standarda, sistema i audita). Kao osoba od akcije, vođena adrenalinom i potrebom da jurim, učim i rešavam probleme, mislim da sam otkrila industriju u kojoj sam se potpuno pronašla.
Drage kolege, svaka kompanija je priča za sebe, svaki posao je novi trening i imajte na umu da koliko god učite o poslu, mnogo više učite o ljudima. Različita okruženja i ljudi vas uče kako da se ponašate u različitim situacijama.
Da biste uspeli potrebno je da se oprobate u raznovrsnim oblastima, proverite i pomerate sopstvene granice, svakim danom se probudite sa namerom da budete malo bolji nego juče i zaboravite na prepreke i sve ono „što devojci sreću kvari“. Ne zadovoljavajte se prosečnim rezultatima, jer da bi vas primetili u vašoj steri interesovanja treba da budete malo iznad proseka.
FTN je od svog imena napravio brend, sada je red na vas da učinite isto. Sigurna sam da je biti deo Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment odličan prvi korak na tom putu. 
