Pozdrav drage kolege, moje ime je Zorica Erdeljan. Završavam smer inženjerski menadžment, modul projektni menadžment.
Nažalost, zbog poslovnih obaveza se malo odužilo diplomiranje, ali da imam šansu da vratim vreme nazad opet bih izabrala isti put.
Trenutno sam u australijskoj kompaniji GCOMM u Beogradu na poziciji IT Service Delivery Project Manager. Skoro je baš bilo 6 meseci mog rada i dobila sam produženje ugovora.
A, što se tiče mog prvog radnog iskustva, to je bila stručna praksa u nemačkoj kompaniji Norma Group iz Subotice, na poziciji projektnog administratora, gde sam se zadržala 14 meseci.
Na DIIM sam naučila dosta toga. Pre svega saveti profesora, koji su nam na vreme ukazivali da nam fakultet pruža znanje i ulaznicu u poslovni svet, ali da veštine moramo sami da stičemo i usavršavamo.
U Srbiji se školuje dosta menadžera I “menadžera”, ali FTN jedini daje širinu znanja koji drugi nemaju u okviru smera inženjerski menadžment.
To je upravo ono što nas razlikuje u masi, stoga naš smer može da ponudi privredi kvalitetne zaposlene.
Što se mog studiranja tiče rekla bih da je treća godina studija bila moja “prelomna tačka”, tada se probudila moja želja za dodatnim aktivnostima. Pre svega, tu želju je podstakao strah da neću biti u mogućnosti da se zaposlim brzo nakon studija ukoliko se ne budem razlikovala po nečemu.
Istraživala sam razne web stranice za studente na kojima su informacije o raznim takmičenjima, konferencijama, radionicama i krenula sam sa prijavama.
Nisam znala na kojoj poziciji i u kom gradu ću raditi, ali sam znala da je to profesija kojom želim da se bavim i da sam spremna na promene kako bih to ostvarila.
Baš u toj trećoj godini, moja prva inicijativa je bila prijava na takmičenje rešavanje studije slučaja, koje je organizovano od strane Coca Cola HBC.
Tema je bila Unapređenje lanaca snabdevanja. Na studijama u okviru ispitnog predmeta Logistika smo izučavali ovu temu, učinilo mi se zanimljivo i vredno pokušaja.
Rezultat takmičenja je bio odličan, u tročlanom timu osvojili smo drugo mesto.
Ono što smatram veoma bitnim je usavršavanje prezentacionih veština, ublažavanje treme tokom javnog nastupa, timski rad, sticanje kontakata, … I najveći befenit, “bogaćenje” CV-a sa aktivnostima, što znatno povećava šanse na intervjuima za prakse/posao.
Za svoj “put uspeha” zahvalila bih se, pre svega, roditeljima koji su me maksimalno podržali u mojim poduhvatima i pomogli da donesem odluke o promenama.
Kao što sam napomenula, zahvalna sam profesorima što su nam pored prenešenog znanja ukazivali na bitnost dodatnog usavršavanja, bili uvek otvoreni za konsultacije i za vannastavne aktivnosti i motivisali nas.
Takođe sam veoma zahvalna svojim kolegama, pogotovo mojoj generaciji sa modula. Uvek smo se podržavali, prosledjivali informacije o praksama, radionicama, išli zajedno na takmičenja, … Mnogi od njih su takođe već zaposleni i pronašli svoj karijerni put, ponosni smo jedni na druge i u čestom smo kontaktu.
Ono što bih vam poručila je da je u ovom periodu života vaš “posao” učenje. Super je imati visok prosek, ali nemojte se opterećivati istim. Studiranje nije jedino što treba da vas okupira, aktivirajte se što ranije, meni je to itekako pomoglo. 🙂
