Mirjana Cvijić – Iznad proseka

Pozdrav, kolege! Ja se zovem Мирјана Цвијић i završila sam smer Inženjerski menadžment, usmerenje Investicioni menadžment. Trenutno sam student doktorskih studija, oblast Industrijsko inženjerstvo/Inženjerski menadžment, smer Preduzetni menadžment. Ostalo mi je još da završim i odbranim doktorsku disertaciju.

Prvo radno iskustvo stekla sam na poziciji menadžer prodaje u privatnoj firmi IMCR Inženjering d.o.o. iz Subotice, koja se bavi projektovanjem, inženjeringom i bezbednošću i zdravljem na radu. Moji zadaci su bili pronalaženje novih kupaca i korisnika usluga, priprema komercijalne, finansijske i tenderske dokumentacije, učešće u izradi dokumentacije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, predstavljanje preduzeća i dr. U tom periodu položila sam stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Trudila sam se da dam svoj maksimum i naučim što više, ali tada mi se sve to činilo malo i nedostojno mene i mojih aktuelnih kvaliteta.

Odlučila sam da napravim promenu i vratim se u Novi Sad, grad u kome sam studirala, i okušam sebe i svoju sreću kao student doktorskih studija. Dobila sam stipendiju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, što mi je umnogome olakšalo studiranje. Sve ispite dala sam u roku, mogu reći da mi je išlo skoro bolje nego na osnovnim studijama. Desile su se prve konferencije, prezentacije, radionice, objavljivali su se radovi, itd. Sve mi je bilo novo i svaka akcija podrazumevala je iskakanje u nepoznato. Polako sam razbijala sopstvene barijere i sticala samopouzdanje u akademskim krugovima. Tada mi se ukazala velika prilika da budem asistent studentima prve godine na predmetu Preduzetništvo kod profesorice Jelene Borocki. Oduvek sam želela da se oprobam kao predavač, tako da sam bila spremna za novi izazov. Studenti su bili zahvalni za saradnju i bili mi motivacija da se za svake vežbe spremim što bolje i originalnije. Profesorica mi je sa druge strane dala određenu slobodu i bila mi podrška. Shvatila sam da je najlepši osećaj podeliti znanje, pogotovo sa generacijama koje dolaze. Na kraju svakih vežbi osećala sam sladak umor i ispunjenost poslom koji sam obavila. Jedino što mi je smetalo je što nisam imala mnogo prakse. Vukla me je želja da se zaposlim u industriji. Na razgovorima za posao naučila sam da treba da cenim svoje skromno radno iskustvo, ali isto tako postala sam svesna da još mnogo moram da radim na sebi kako bih bila poželjniji kandidat za posao. Baš u trenutku kada smo semestar priveli kraju i zakazali termine polaganja ispita, desio se preokret. Dobila sam posao u Subotici.

Trenutno sam zaposlena u preduzeću Veterinarski zavod Subotica a.d., članica Victoria Group a.d., na poziciji Supervizor magacina gotove robe u okviru Službe Logistika. Osnovna delatnost preduzeća je proizvodnja hrane za životinje, farmaceutskih preparata, pesticida i sredstava za DDD. Studenti FTN-a imali su priliku da obiđu fabriku stočne hrane, kao i pogone za proizvodnju lekova i vakcina, a upravo je logistika bila ta koja je imala zadatak da pripremi i organizuje njihovu posetu.

Počela sam kao Referent logistike i moj prvi zadatak bio je revidiranje ISO procedura. Pomislila sam:”Zar sam se ja zbog ovoga selila iz Novog Sada za Suboticu”? Međutim, da bih revidirala postojeće procedure i podatke, morala sam prvo da se upoznam sa načinom funkcionisanja ne samo logistike, već i preduzeća u celini. Već u prvim mesecima imala sam jasnu sliku o organizacionoj strukturi preduzeća, podeli poslova i procesa unutar preduzeća, dokumentima, kanalima komunikacije, odgovornostima i najvažnije od svega, upoznala sam skoro sve zaposlene, što mi je značilo u kasnijem radu. Na poziciji Specijalista logistike bavila sam se uvođenjem osnovnih elemenata LEAN-a (izrada vizuelnih instrukcija za radnike u magacinu, obuke, sprovođenje testova neophodnih za unapređenje pakovnog materijala, sređivanje matičnih podataka, unapređenje informacionog sistema i dr.), razvijanjem i praćenjem ključnih indikatora performansi (Perfect Order, priprema podloga za praćenje iskorišćenosti magacina gotove robe i silosa, produktivnosti zaposlenih i dr.), organizovanjem magacinskog prostora u skladu sa specijalnim zahtevima za skladištenje sirovina i gotove robe i dr. Trenutno rukovodim timom od 20 ljudi. Ne nosim štikle, suknje, košuljice i blejzere, kako sam se ranije zamišljala na radnom mestu, ali zato imam cipele sa gvožđem i zaštitno odelo koje svetli u mraku. Osnovna zaduženja su mi: planiranje, organizacija i praćenje rada magacina gotovih proizvoda; usklađivanje rada magacina sa proizvodnjom, spoljnim i unutrašnjih transportom i ostalim odeljenjima i sektorima; komunikacija sa spoljnim saradnicima (kupci, dobavljači, izvođači radova, inspekcije i sl.); kontrola i praćenje evidencije magacinskih dokumenata, iniciranje unapređenja WMS-a; izrada dugoročnih investicionih planova i predviđanje troškova; kontrola i obezbeđenje uslova skladištenja, priprema i prezentovanje izveštaja značajnih za poslovanje magacina, revizija i praćenje KPI-jeva i još mnogo toga. Želim da spomenem mog direktora Gorana Vujasinovića, bivšeg studenta FTN-a, jer je neko od koga sam mnogo naučila, koji me je svakodnevno terao da mislim svojom glavom i motivisao me da budem bolja osoba i radnik. Pravi je primer lidera, onako kako ih opisuju u knjigama. Kada sam postala rukovodilac, nisam imala dilemu kako da se postavim prema zaposlenima, jer sam imala dobrog učitelja.

Raditi u logistici je kao studirati DIIM na FTN-u. Nijedna firma, bez obzira na veličinu i delatnost, ne može da ostvari uspeh na tržištu bez dobrog menadžmenta. U preduzeću, prodaja i proizvodnja ne mogu da funkcionišu bez dobre logistike. Raditi u logistici znači ne miriti se sa statusom quo, obavezno razmišljati out of the box, biti Adižesov integrator i timski igrač i omogućiti konstantan priliv novih informacija i znanja preko studenata na praksi ili pripravnika. Zavolela sam je, jer mi daje širinu i veliki prostor za delovanje i unapređenje, a to me je vodilo i kod odabira fakulteta.

Jedan pogled u knjigu, dva u život, reče Seneka. Drugim rečima, vreme provedeno van nastave je takođe bitno za naš sveukupni razvoj. Razgovarajte sa kolegama i profesorima, družite se i zabavljajte, putujte, idite u pozorište i bioskop, obavezno se bavite sportom, pevajte, plešite, šetajte, čitajte stručnu literaturu i beletristiku, upišite se na strani jezik, itd. Toliko je stvari pred vama, imate vremena i da padnete i da ustanete, ali najbitnije je da posle svega nešto naučite i budete spremniji za nove pokušaje koji su pred vama. Iskoristite svoju mladost i lepotu, jer treba živeti sada. Htela bih Vašim čitaocima da preporučim knjigu Natprosečni (eng. outliers) od Malcolm-a Gladwell-a, jer kao i ova rubrika razbija predrasude o uspešnim ljudima i njihovom potencijalu, otkriva okolnosti pod kojima se razvijaju i daje drugačiji pogled na uspeh.

Svako znanje stečeno na fakultetu cenim, kao i profesore i asistente koji su ga nesebično delili. Veoma sam zahvalna profesorici Jelena Borocki, koja mi je bila, jeste i nadam se da će ostati podrška u svakom smislu. Ona je, pre svega, divan čovek, a onda i profesorica za primer. Ponosna sam što sam bila njen asistent i što sam ispratila visoke kriterijume koje inače postavlja u svom radu, a sve za dobrobit svojih saradnika i studenata. Dobro je što se studenti sa njenim predmetima susreću već na samom početku studija, jer način rada profesorice Borocki u samom startu postavlja dobre temelje za dalje, tera ih da misle i da slobodno govore o onom što misle, omogućuje im i da se upoznaju sa uspešnim primerima iz domaće prakse i tako formiraju svoje prve stavove o karijeri.

0 0 glasovi
Glasanje za članke
Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare