Uroš Drapšin

Uroš Drapšin – Iznad proseka

Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžment se sa pravom ponosi svojim studentima koji postižu mnoge uspehe. Rubrika „Iznad proseka“ je jedan od dobrih primera svih onih koji su pre nekoliko godina sedeli u našim klupama, a danas uspešno grade svoje karijere u kompanijama u kojima rade.

Međutim, velika je čast kada čujete da se u redovima sadašnjih studenata nalaze mnogi koji već sada čine da sa ponosom kažemo da su baš oni naši! Dozvolite nam da vam predstavimo neverovatnog studenta Inženjerskog menadžmenta Uroša Drapšina. S obzirom da je sve rečeno u intervjuu koji je pred vama i da vam garantujemo da ćete pročitati neverovatnu priču, pozivamo vas da do kraja ostanete sa nama. Navešćemo samo da je Uroš završio jedan fakultet i da mu je FTN drugi po redu, da je branio boje države u dresu reprezentacije, da je sada na drugom kontinentu gde se uspešno zaposlio u velikoj kompaniji, ali i to da je imao zanimljivu anegdotu prilikom pripreme za intervju.

1. Ko je Uroš Drapšin? Šta voli, šta studira i koji je njegov hobi?

Pozdrav kolege, za početak da se predstavim. Moje ime je Uroš Drapšin. Završio sam Ekonomski fakultet, nakon čega sam se odlučio za master studije Inženjerskog menadžmenta na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment.

Bavio sam se raznoraznim sportovima, počeo sam s košarkom, prešao na tenis, pa na plivanje, ali sam na kraju završio kao odbojkaš. To moram da zahvalim mom tati, jer je on bio taj koji je doneo odluku koja se na kraju ispostavila ispravnom, iako tada nisam to uviđao. Kao odbojkaš svoju karijeru počeo sam u Odbojkaškom klubu “Vojvodina”, a posle par godina prešao sam u “Jedinstvo” iz Stare Pazove gde sam proveo 2 godine. Posle sticanja diplome ekonomiste, želja za avanturom i sportskim uspehom odvela me je u Izrael, gde sam igrao za o.k. „Hapoel“ iz Jerusalima narednih godinu dana. Po povratku u Srbiju naredne 2 godine igrao sam za o.k „Spartak“ iz Ljiga i o.k. „Ribnica“ iz Kraljeva.
Uspeha u odbojci je bilo puno, ali ono što se pamti su trenuci tokom intoniranja himne, pošto sam imao čast da igram za mlađe katergorije reprezentacije SCG i SRB, pa sam pevao i „Hej Sloveni“ i „Bože Pravde“ (smeh). Danas se više ne bavim odbojkom, posvetio sam se studijama opet, ali odbojka će uvek biti deo mene.

2. Odakle ideja za odlazak u Kinu na razmenu studenata?

Jedan od razloga da odem u Kinu je bio taj što sam 2016. prisustvovao Winter Akademiji koju je držao prof. Nikola Zivlak, inače bivši student našeg smera, a sada profesor na Donghua Univerzitetu u Šangaju. Tu sam zajedno sa kolegom Nikolom Bogojevićem osvojio prvo mesto na temu „How to do business in China“ čime se i on i ja baš ponosimo. Nakon svega toga počeo sam više da se interesujem za Kinu i shvatio da se kroz medije dosta provlače vesti o saradnji Srbije i Kine: poseta premijera Kine Beogradu, pa kupovina železare u Smederevu, izgradnja mosta, mogućnost direktnog leta između naše dve zemlje, ali da ne navodim sada baš sve, koga interesuje nek malo izgugla. Po mom mišljenju, kineske kompanije će početi da se množe i razvijaju u celom našem regionu, a njima će trebati stručni kadar – pogotovo u sferi inženjerskog menadžmenta – zato što Kinezi izvanredno dobro osmišljavaju, projektuju i izgrađuju fabrike, a politika naše zemlje, bar u najavama, potencira oživljavanje srednje i teške industrije. Ovde sam na poslednjem semestru na Donghua univerzitetu na koji sam došao u okviru razmene studenata.
Što se kulture tiče, to je definitivno potpuno drugi svet, drastično su drugačiji pogledi na život izmedju Zapada i Istoka. Mi smo imali grčke filozofe, a oni Konfučija. Ali u tome je i čar… Mislim da svaki čovek teba da dođe i vidi, oseti i doživi kinesku kulturu koja će se nekima svideti, nekima neće, ali, eto, meni se dopala. Zato sam odlučio da se potrudim da ostanem.

3. Završio si ekonomiju, a sada si student smera Inženjerski menadžment na našem departmanu. Takođe, čuli smo da ti je ostao jedan ispit i diplomski rad. Kako si to uspeo da postigneš?

Odluka da upišem Inženjerski menadžment je nastala par godina nakon završene ekonomije. Shvatio sam da, iako vrlo korisna, ekonomija nije ono čime ja želim da se bavim u životu. Istovremeno sam i sazreo kao osoba i posvetio se profesionalnoj karijeri koja nije u sferi sporta, već znanja. Neko bi rekao protraćeno vreme, ali ja to tako ne osećam.
Organizacija i liderstvo su ono što me interesuje i čime želim da se bavim, a to sam mogao da naučim na ovom departmanu.
Čovek se uči na svojim greškama i usavršava dok je živ, a godine ne određuju put kojim treba da idemo. Tačno je da će mi ostati još 1 ispit i diplomski samo ako položim sve ispite ovde.
Uff, kako sam uspeo, pa vrednim trudom, radom i zalaganjem, i uz pomoć profesora i kolega sa fakulteta.

4. Malo smo se raspitivali i saznali da si se zaposlio u Kini, u „Yangtze River Airlines“-u. Reci nam nešto više o tome.

Pa eto, znate, nisam ni ja verovao bezuslovno svom uspehu jer je veoma teško prestići toliko mnogo ljudi s neverovatnim obrazovnjem i s izuzetnim fakultetskim pedigreima. Sve je počelo slučajno u okviru sajma zapošljavanja, na koji sam otišao na preporuku profesora, a koji se održavao na kampusu samog univerziteta. Slično KONTEHU, koji se održava i na FTN-u svake godine, samo više usmeren ka biznisu i menadžmentu. Pored mnoštva kompanija, aplicirao sam za Yangtze River Airlines i na moje iznenđenje dobio sam poziv za intervju. Interesantno je da to nije bio jedan intervju već niz od 3 uzastopna dana razgovora. Intervjui su bili  naravno na engleskom jeziku, a primljen sam na poziciju Overseas Security Audit supervisor u okviru departmana za kvalitet. Inače kompanija Yangtze River Airlines je firma pod okriljem Hainan Grupe koja se nalazi medju 300 najuspešnijih kompanija na svetu prema listi američkog magazina Forbes i među prvih 500 prema američkom magazinu Fortune.
Zbog svega navedenog verujem da je to za mene lično a i za naš fakultet veliki uspeh.

5. Da li je istina da si imao dogodovštinu sa nabavkom odela za intervju?

Ha-ha, tačno je. Sad kad razmislim, bio je to neki instinkt koji me je vodio ka ispunjenju mojih želja. Naime, posavetovao sam se s profesorima i rekli su mi da bi trebalo otići u odelu pošto je ipak u pitanju državna firma. Pošto sam dva metra visok, konfekcijski brojevi za mene ne postoje, tako da sam morao da nađem nekog da mi skroji odelo, a pošto je ovo Šangaj to nije bio problem. Tako sam našao neku zgradu u Šangaju koja ima puno krojačkih radnjica čiji vlasnici pokušavaju da te uvuku da ti naprave odelo. Kad sam izabrao materijal, odelo je bilo gotovo za 4 dana. Naravno, u celom ovom procesu cenkanje nije izostalo. To vam je ovde uobičajna stvar.

6. Šta si prvo naučio na kineskom jeziku?

E ovo je istinit fun fact. Prvo što sam naučio na kineskom jeziku je bilo XIE XIE – što na kineskom znači hvala, a desilo se još u Novom Sadu dok sam gledao neki film sa Ričardom Girom (Richard Geer) gde se tokom suđenja on obraća sudiji rečima XIE XIE.
Što se tiče reči koje sam prvo naučio u KINI onda je to: zdravo – nihao(你好); Srbija – Saierweiya (塞尔维亚) i moje ime – Vuruošeng (吴若胜)。

7. Kako ti se dopada njihova hrana?

Na hranu nemam zamerki, lako sam se prilagodio i sada koristim štapiće bez problema, možda zato što ja volim pirinač. Kinezi vole kuvana jela sa dosta povrća, mnogo manje se jede pržena hrana, pa mi se čini da se zdravije hrane nego mi u Vojvodini. Ponuda je šarolika i ima hrane za svačiji ukus.

8. Šta ti je u kineskoj kulturi najinteresantnije?

Još jedan fun fact, a tiče se kulturološke razlike između njih i nas, je taj što u zapadnoj kulturi ljudi uvek idu i gledaju samo unapred, tj. u budućnost koju pokušavaju da anticipiraju, dok Kinezi, iako isto idu napred, gledaju u prošlost i pokušavaju da je razumeju, tražeći gde su pogrešili i gledajući kako da unaprede svoju budućnost na tim osnovama. Kinezi ne pokušavaju da budućnost predvide jer smatraju da je ona nepredvidiva.

9. Šta poručuješ studentima DIIM-a?

Prvo mojim sadašnjim kolegama na četvrtoj godini želim da se zahvalim na neizmernoj pomoći i drugarstvu za ovaj period koji smo proveli zajedno, da im čestitam završene studije i da im poželim puno sreće i uspeha u budućnosti. Svim sadašnjim i budućim studentima poručujem da budu uporni, istrajni, željni znanja, željni pustolovina i avantura i da maštaju… A nema ničeg lepšeg nego trudom i radom izmaštane želje pretvoriti u stvarnost.

0 0 glasovi
Glasanje za članke
Pretplati se
Obavesti o
guest
1 Komentar
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Svetlana vuletić
Svetlana vuletić
4 godine pre

Bravo, vredan i pametan.